,—
који
је
овако
одушевљено
презао
се
у
кола
да
их
извуче
на
сувоту
—
дође
опет
онај
,
раније
осуђиван
„
разврат
“
и
„
распасаност
“
,
те
се
запне
„
из
доба
црне
реакције
“
?
У
оба
овака
случаја
,
па
и
при
свакој
другој
„
начелној
“
промени
владе
и
режима
,
—
полиција
је
ту
,
да
обезбеђује
и
утврђује
земљиште
новоме
поретку
и
новом
стању
ствари
.
Разуме
се
,
по
себи
,
да
нова
влада
у
првим
данима
својега
живота
,
и
као
први
свој
посао
,
узима
у
претресање
полицијски
„
апарат
“
,
испитујући
,
колико
се
на
њега
„
за
извођење
свога
програма
“
може
поуздати
.
Поред
тражених
података
,
стижу
они
у
облику
„
изјава
“
или
честитака
,
и
с
оне
стране
,
од
куда
нису
ни
очекивани
.
То
чини
те
за
пуних
15-20
дана
,
службене
новине
пуне
се
указима
,
којима
се
,
начелници
окружни
,
капетани
и
писари
срески
,
премештају
и
пензионишу
,
или
отпуштају
,
све
„
у
интересу
државне
службе
“
.
За
тим
прође
опет
15-ак
дана
,
док
новопостављени
приме
,
а
бивши
предаду
дужност
.
И
тако
,
за
пуних
шест
недеља
,
често
и
два
месеца
,
у
целој
земљи
ништа
се
друго
и
не
ради
.
Сви
послови
,
па
и
иследнички
,
стоје
у
ономе
стању
,
у
коме
их
је
застала
та
промена
,
због
које
једнима
смркава
,
а
другима
свиће
.
Кад
и
ова
јурија
прође
;
кад
сваки
пионир
новога
поретка
државног
,
буде
на
својој
позицији
,
—
настају
сад
припреме
за
изборну
борбу
,
која
резултатом
својим
треба
да
докаже
:
да
је
народ
сав
,
одушевљен
за
ново
стање
;
и
,
да
је
она
„
већина
“
,
—
коју
је
прошла
влада
„
црне
реакције
“
,
односно
влада
„
развратних
и
настраних
идеја
“
,
имала
у
народном
представништву
,
—
добивена
била
несавесним
ујдурмама
и
насилним
мерама
(
у
једном
случају
„
озго
“
,
у
другом
„
оздо
“
)
.
Треба
,
дакле
,
пре
свега
,
обезбедити
за
ново
стање
општине
,
што
може
опет
бити
само
тако
,
ако
часници
—
почев
од
председника
па
до
ћате
и
бирова
,
—
буду
„
наши
људи
“
.
И
свој
онда
начелник
округа
јури
по
срезовима
капетан
и
његови
писари
,
(
кад
су
„
судбоносни
дани
“
,
онда
и
практиканти
)
,
по
општинама
,
у
циљу
,
да
се
што
пре
изврши
смена
општинских
часника
;
да
стари
,
било
милом
било
силом
,
упразне
место
,
за
које
има
по
десетину
и
више
кандидата
,
сваки
са
пуно
обећања
и
уверења
:
да
ће
његова
општина
,
сва
листом
,
бирати
за
посланика
онога
,
кога
влада
пожели
,
само
ако
он
буде
председник
,
односно
„
члан
суда
“
итд
.
Кад
се
узме
у
рачун
још
и
то
:
да
у
Србији
,
овакве
,
из
основа
,
„
начелне
“
промене
бивају
врло
често
,
кадшто
,
по
два
и
три
пута
за
годину
;
да
већина
полицијских
чиновника
промени
,
за
годину
дана
,
по
три-четири
места
,
с
краја
на
крај
Србије
;
да
,
неки
од
њих
,
за
толико
времена
,
по
два-три
пута
буду
истеривани
и
опет
враћени
у
државну
службу
,
—
на
основу
§
76
закона
о
чиновницима
грађанског
реда
,
који
је
талисман
за
све
владе
од
пре
двадесет
година
;
—
и
најпосле
,
кад
се
зна
:
да
су
наше
среске
капетаније
место
,
у
које
се
стичу
,
као
бујица
у
јаругу
,
сви
послови
,
свих
грана
државне
управе
,
па
и
судства
;
и
да
,
за
сваку
неизвршену
,
или
касно
извршену
наредбу
,
које
било
више
државне
власти
,
одговара
дотични
чиновник
,
коме
је
иста
на
извршење
предата
;
кад
се
све
ово
има
на
уму
,
—
онда
,
је
ли
чудо
,
што
деликатни
послови
истрага
,
у
којима
лежи
гарантија
за
заштиту
једног
узвишеног
интереса
уређенога
друштва
и
државе
,
не
иду
у
нас
онако
,
како
би
то
требало
да
буде
,
и
како
је
у
другога
срећног
света
?
Чудно
је
,
на
против
,
да
је
и
овако
како
је
!
Пошто
су
оптуженици
,
са
спроводом
приспели
у
Градиште
и
смештени
где
треба
,
стигао
је
,
убрзо
за
тим
и
Срета
писар
.
Пролазећи
покрај
механе
„
Браничево
“
,
—
која
је
преко
од
капетаније
,
—
он
виде
пред
њом
,
гомилу
радозналих
грађана
,
који
их
кад
мимо
њих
пролажаше
,
поздрављаху
некако
другаче
,
—
са
више
поштовања
-
но
што
су
то
до
тада
чинили
.
И
онај
последњи
остатак
сумње
и
колебања
његова
:
да
не
буде
пренаглио
?
да
не
буде
,
(
заведен
околностима
,
за
оцену
којих
требало
је
,
мож’да
више
спреме
и
искуства
но
што
га
је
он
имао
)
,
учинио
непромишљен
корак
,
који
ће
имати
штетних
последица
и
по
ствар
коју
ради
,
и
по
њега
лично
?
...
и
тај
последњи
траг
бојазни
,
што
га
је
понео
био
собом
из
Средњева
,
а
којима
се
носио
целим
путем
,
-
ишчезе
сада
сасвим
;
јер
,
у
очима
и
на
лицима
ових
грађана
,
—
међу
којима
је
видео
многе
што
су
били
по
свачему
први
у
Градишту
,
—
он
прочита
одобравање
.
То
га
испуни
храброшћу
и
уверењем
,
да
је
и
он
,
и
његова
истрага
овога
страшног
злочина
,
на
правоме
путу
.
Кад
је
сишао
с
кола
,
у
авлији
капетаније
,
Срета
виде
на
прагу
ходника
два
адвоката
из
Пожаревца
,
које
је
он
добро
познавао
.
Једно
беше
његов
„
прика
“
Бранко
а
друго
Тимотије
Рогић
,
који
је
некада
био
капетан
овога
среза
,
а
сад
као
пензионар
адвоцира
.
Оба
су
дотрчали
у
Градиште
још
јутрос
рано
,
јер
се
већ
прошлог
вечера
(
20
.
)
чуло
и
у
Пожаревцу
,
о
хапшењу
,
извршеном
у
Средњеву
.
Сваки
од
ових
адвоката
„
осећао
је
за
потребно
“
да
се
нађе
ту
,
пре
других
,
те
да
се
стави
на
расположење
породицама
похапшених
„
за
писање
жалбе
против
решења
о
притвору
“
,
надајући
се
да
ће
га
после
,
кад
дође
ствар
до
суда
,
узети
и
за
браниоца
;
а
то
би
значило
,
уловити
масну
гуску
“
.
Истина
,
било
је
у
Пожаревцу
још
10—12
адвоката
,
међу
којима
и
таквих
,
који
су
били
на
гласу
,
нарочито
као
„
вешти
браниоци
“
криваца
.
Бранко
и
Тимотије
знали
су
то
добро
,
али
су
рачунали
много
и
на
ону
народну
:
„
ко
пре
девојци
,
онога
и
девојка
“
.
Ту
се
нашао
и
неки
Савко
Милић
,
бив
.
чиновник
полицијски
,
који
се
,
—
пошто
је
био
отпуштен
из
државне
службе
,
—
настанио
био
и
живи
,
већ
неколико
година
у
Градишту
(
одакле
је
и
родом
)
и
бави
се
стално
пискарањем
под
именом
„
приватни
правозаступник
“
како
је
се
редовно
потписивао
и
представљао
...
Стекао
је
био
репутацију
у
Градишту
и
околини
,
да
је
вешт
и
за
чисто
адвокатске
ствари
,
али
нарочито
за
посредовање
код
власти
,
јер
је
у
више
случајева
,
на
„
вешт
начин
“
,
избављао
људе
,
кад
су
западали
„
беде
“
и
апса
.
Сиромах
Тане
,
чим
је
прошлога
дана
дошао
био
са
Маром
из
Средњева
,
он
,
у
великом
јаду
своме
,
потражи
Савка
,
који
би
му
у
осталом
и
сам
био
дошао
,
да
је
знао
шта
се
догодило
.
И
ето
,
Савко
сад
чекаше
на
долазак
писара
Срете
,
па
да
„
расмотри
“
решење
о
притвору
и
напише
жалбу
.
Тане
није
узео
за
тај
циљ
ни
једнога
од
оне
двојице
адвоката
пожаревачких
,
ма
да
су
му
се
оба
,
сваки
понаособ
понудили
били
чим
су
стигли
из
Пожаревца
,
стављајући
му
на
расположење
своју
„
правну
помоћ
и
знање
“
.
Није
их
узео
за
то
:
што
је
још
јуче
ангажовао
био
Савка
;
а
и
зато
што
је
депешом
позвао
био
из
Београда
г
.
Јоцу
,
гласовитог
адвоката
,
бив
.
касац
.
судију
,
и
бив
.
министра
,
кога
зову
тако
из
свих
крајева
Србије
,
увек
кад
се
деси
,
да
какав
„
масан
газда
“
,
западне
непажњом
у
процеп
-
а
тада
се
,
наравно
,
и
не
пита
„
шта
ће
то
да
кошта
“
.
Она
два
адвоката
,
кад
им
није
могло
упалити
код
Тана
,
врзаху
се
сад
око
капетаније
,
неће
ли
наићи
на
кога
од
фамилије
онога
сељака
(
Стојадина
)
да
добију
бар
што
год
,
кад
су
се
већ
заканили
и
учинили
пут
и
трошак
.
А
кад
пред
вече
стиже
из
Средњева
и
коњички
капетан
Јова
,
брат
убијене
Раде
,
онда
су
се
они
налазили
и
око
њега
,
рачунајући
,
да
ни
та
позиција
није
за
одбацивање
.
Обојица
су
успели
унеколико
.
Бранко
је
добно
да
заступа
Стојадина
-
који
је
сматран
као
„
физички
“
извршилац
убиства
;
а
Тимотије
опет
,
посредовањем
свога
„
старог
пријатеља
“
Савка
,
—
који
је
брата
пок
.
Раде
уверавао
,
да
ће
он
водити
бригу
,
за
прибављане
доказа
против
похапшених
злочинаца
,
-
добио
је
сутра
дан
већ
и
„
пуномоћје
“
,
влашћу
утврђено
,
да
капетана
Јову
,
као
приватног
тужитеља
,
заступа
неограничено
.
Капетан
Јова
,
оставив
тако
ствар
у
„
поуздане
руке
“
својега
пријатеља
Савка
,
и
адвоката
Тимотија
,
-
кога
му
је
Савко
као
савесног
и
способног
препоручио
,
-
он
је
већ
сутра
дан
,
22
.
октобра
,
био
у
Пожаревцу
,
јер
је
хитао
да
се
што
пре
врати
у
Алексинац
,
где
тек
што
је
био
доселио
и
где
је
оставио
једно
болесно
дете
у
постељи
.
У
Пожаревцу
му
пријатељи
световаху
,
да
узме
још
једнога
адвоката
,
наводећи
за
разлог
то
,
што
је
ствар
замашна
и
заплетена
.
За
то
су
они
имали
и
других
,
претежнијих
разлога
,
али
им
није
било
угодно
и
пријатно
износити
му
и
њих
.
Јова
је
послушао
своје
пријатеље
и
...
био
им
је
доцније
захвалан
на
томе
савету
.
За
уношење
више
светлости
,
која
је
потребна
у
свакоме
послу
,
а
нарочито
у
описивању
једнога
,
овако
тешког
злочина
,
—
који
—
је
предмет
ове
наше
истините
приче
,
—
неће
бити
згорега
,
упознати
читатеље
са
неколиким
писмима
,
јер
ће
и
она
,
послужити
у
неку
руку
томе
циљу
.
Она
ће
,
сама
собом
,
осветлити
другу
једну
страну
овога
дела
,
а
у
исто
време
изнети
једну
одвратну
слику
,
која
показује
да
у
нас
на
жалост
,
и
ако
нема
све
оно
што
је
добро
у
другога
света
,
има
,
као
и
тамо
,
свега
онога
што
не
ваља
и
што
представља
мрачну
страну
људске
природе
.
Та
писма
показаће
да
има
људи
,
који
не
зазиру
,
да
у
туђој
несрећи
и
паду
,
да
из
рушевина
туђе
куће
,
—
вуку
за
се
користи
,
ма
и
тренутне
.
Ево
најпре
писмо
,
што
га
је
капетан
Јова
писао
своме
адвокату
:
Алексинац
7
.
новембра
1890
Поштовани
господине
,
Ја
сам
се
већ
преселио
овде
,
с
тога
и
хитам
да
вам
се
јавим
.
Појамно
ће
вам
бити
да
ме
јако
интересује
:
шта
сте
учинили
,
докле
се
дотерало
са
истрагом
,
и
има
ли
већ
каква
резултата
?
Чуо
сам
:
да
су
доводили
у
Градиште
г
.
Ј
...
А
.
бив
.
министра
;
да
њихов
зет
,
Иван
Ранковић
из
Београда
,
по
готову
је
сваки
дан
у
Градишту
;
и
,
да
у
опште
раде
свима
силама
и
буше
са
свих
страна
,
да
се
извуку
.
Ја
имам
прилично
поуздања
у
г
.
Срету
,
писара
,
да
се
неће
дати
са
правога
пута
завести
,
али
у
толико
више
полажем
на
вас
и
г
.
Тимотија
,
да
ћете
га
вашим
упливом
и
сарадњом
,
у
томе
тешком
послу
,
својски
потпомагати
.
Још
у
Пожаревцу
казао
сам
вам
,
да
је
мој
зет
Живан
М
.
,
доставио
начелству
,
да
је
и
сам
муж
погинуле
сестре
моје
,
Миша
,
био
јако
узнемирен
целим
путем
од
Пеште
до
Базјаша
,
и
ако
је
у
депеши
,
коју
је
добио
био
у
Пешти
,
стајало
само
:
„
одмах
дођи
“
.
На
питање
једнога
из
друштва
у
коме
је
путовао
,
а
на
име
Ђоке
Стевчића
,
—
и
још
неких
,
—
шта
му
је
:
одговорио
им
је
,
да
му
је
отац
много
болестан
,
па
се
боји
да
није
умро
.
Док
међутим
,
отац
му
је
био
црвен
и
здрав
,
кад
је
био
на
пратњи
моје
сестре
.
Савко
Милић
,
мој
пријатељ
,
и
неки
Стеван
Паљић
из
Градишта
,
казали
су
ми
,
да
је
тај
мој
зет
Миша
,
чим
је
приспео
на
обалу
у
Градишту
,
казао
:
„
проклета
да
је
моја
мати
шта
учини
“
.
Ово
и
овима
подобно
а
нарочито
:
његов
хрђав
живот
са
мојом
покојном
сестром
у
последње
време
,
и
пировање
са
милосницама
јавно
,
које
му
је
мајка
набављала
на
очиглед
мојој
сестри
,
држим
да
могу
да
послуже
као
јаки
основи
,
да
је
то
убиство
са
његовим
знањем
и
одобрењем
извршено
;
па
дакле
,
и
њега
би
требало
притегнути
,
те
ће
и
ислеђење
ићи
бржим
и
правилнијим
путем
.
Ономад
ми
рече
један
из
Градишта
,
да
ме
је
тражио
један
сељак
из
Средњева
да
ми
каже
правог
потплаћеног
убицу
.
Ја
сам
га
молио
да
нађе
тога
сељака
,
па
да
ми
пише
;
и
,
чим
ми
буде
писао
,
јавићу
вам
.
Јавите
ми
,
ви
или
г
.
Тимотије
о
свему
потребном
,
а
нарочито
шта
сте
учинили
са
миразом
,
накитом
и
осталим
стварима
,
са
тим
треба
такође
похитати
,
да
се
што
пре
добије
признање
тог
мог
зета
Мише
,
да
је
новац
заиста
примио
,
па
после
ћемо
лакше
.
Примите
искрени
поздрав
са
г
.
Тимотијом
.
Ваш
поштоваоц
Јов
.
С
.
Михаиловић
На
ово
писмо
адвокат
му
је
одговорио
,
да
му
не
може
ништа
позитивно
јавити
,
док
не
стигне
да
оде
у
Градиште
и
прегледа
,
како
акта
ислеђења
,
тако
и
оне
,
који
се
односе
на
образовање
масе
пок
.
Раде
,
што
је
судија
неспорних
дела
већ
наредио
по
његову
-
адвокатову
-
тражењу
.
17
.
новембра
адвокат
је
отишао
био
у
Градиште
,
али
није
могао
разгледати
акте
истраге
,
јер
је
Срета
писар
био
у
срезу
,
по
општинама
,
„
неким
поверљивим
послом
“
;
а
акти
су
били
закључани
у
фиоци
његовога
писаћега
стола
.
Чекао
га
је
и
18
.
и
19
.
,
а
више
није
могао
остати
ту
,
због
својих
послова
у
Пожаревцу
.
—
Писмо
адвокатово
од
4
.
јануара
1891
.
писато
капетану
Јови
,
—
као
одговор
на
његово
писмо
од
22
.
децембра
1890
.
—
казује
,
шта
се
догађало
у
Пожаревцу
и
Градишту
до
тога
дана
.
Оно
гласи
:
Господину
Јов
.
С
.
Михаиловићу
коњичком
капетану
Алексинац
.
На
ваше
писмо
од
22
.
прош
.
месеца
,
нисам
вам
до
сада
могао
одговорити
,
јер
сам
очекивао
да
прибавим
неке
податке
,
који
су
,
од
значаја
,
и
који
могу
да
интересују
и
мене
и
вас
.
Кад
сте
ми
поверили
ову
вашу
ствар
,
ви
ми
тада
саопштисте
:
да
у
Савку
Милићу
из
Градишта
,
имате
старога
,
доброг
пријатеља
;
и
,
да
ће
нам
он
,
у
изналажењу
криваца
и
доказа
,
по
делу
убиства
ваше
пок
.
сестре
,
бити
у
многоме
чему
на
руци
,
па
сте
ме
упутили
да
се
за
све
,
—
што
би
ми
у
току
истраге
,
било
потребно
сазнати
у
Градишту
—
на
њега
обраћам
.
Ја
бих
,
одиста
,
по
тој
вашој
препоруци
и
радио
био
,
да
једна
појава
,
—
по
вашем
одласку
из
Пожаревца
,
—
није
изазвала
у
мени
основану
сумњу
у
искреност
Савковога
обећања
,
које
вам
је
дао
.
Одмах
по
вашем
одласку
одавде
,
—
на
три-четири
дана
,
—
дошли
су
били
суду
акти
,
по
жалби
Ивка
,
Стане
и
осталих
оптуженика
,
коју
су
изјавили
били
против
решења
иследниковог
о
притвору
њихову
.
Пало
ми
је
у
очи
да
ваш
пријатељ
Савко
,
кога
сам
из
раније
познавао
,
чепа
по
судским
ходницима
и
канцеларијама
,
од
тренутка
кад
су
акти
дошли
били
суду
,
па
све
док
суд
није
донео
био
своју
одлуку
.
По
целоме
његовом
понашању
и
кретању
—
што
сам
ја
неодступно
пратио
,
—
мени
изгледаше
да
ово
чини
у
корист
оптужених
.
Показало
се
убрзо
,
да
је
моја
сумња
била
,
одиста
,
основана
:
јер
жалба
оптуженика
,
по
којој
су
акти
били
послати
суду
,
написана
је
руком
тога
истога
Савка
,
који
је
,
баш
тога
ради
,
и
долазио
у
Пожаревац
и
„
дејствовао
“
да
се
решење
о
притвору
поништи
.
После
тога
,
ја
сам
видео
,
да
се
на
Савка
не
треба
ни
за
шта
обраћати
,
нити
од
њега
што
очекивати
;
и
тако
,
за
све
што
ми
је
било
потребно
,
извештавао
сам
се
непосредно
од
иследника
.
Сазнао
сам
,
а
имам
и
доказе
у
рукама
,
да
и
мој
колега
г
.
Тимотије
,
—
кога
сте
ви
по
препоруци
Савковој
,
узели
за
свога
пуномоћника
,
—
ради
у
корист
оптуженика
и
стоји
у
некаквим
тајним
односима
са
родбином
њиховом
,
и
овде
,
и
у
Градишту
.
Кад
дођете
амо
,
видећете
те
доказе
,
и
уверићете
се
,
на
жалост
,
у
неисправост
човека
,
који
тако
лоше
схвата
и
цени
свој
високи
позив
.
Саопштавајући
вам
ово
,
ја
вас
молим
да
,
за
сада
,
не
чините
од
тога
никакву
употребу
,
прво
зато
,
што
би
било
доведено
у
незгодан
и
непријатан
положај
лице
,
које
ми
је
те
доказе
дало
;
а
друго
,
што
Тимотије
није
кадар
да
утиче
на
развој
и
ток
истраге
,
јер
је
она
у
сигурној
руци
.
У
своје
време
,
пак
,
не
мислим
му
ни
ја
остати
дужан
за
овако
његово
понашање
,
које
се
граничи
са
несавесношћу
.
Ислеђење
неће
бити
завршено
још
за
10—15
дана
,
а
кад
кривци
буду
спроведени
суду
,
ја
ћу
вам
судску
одлуку
саопштити
депешом
.
Одлазио
сам
у
Градиште
већ
два
пута
.
Ради
вашега
успокојења
могу
вам
рећи
,
да
г
.
Срета
,
као
иследник
у
овом
делу
,
ради
коректно
а
и
доста
брзо
,
у
колико
га
не
ометају
други
послови
.
Бар
по
досадашњем
раду
,
ислеђење
тече
онако
,
како
законитост
и
правда
налаже
.
Г
.
Срета
,
који
је
имао
већ
неколико
искушења
до
сада
,
—
оних
што
су
мени
познати
,
—
пребродио
је
преко
њих
херојски
и
часно
.
Више
се
не
бојим
,
да
ће
пасти
у
клопке
,
које
му
се
потурају
и
даље
.
На
саслушању
код
среске
власти
,
које
је
вршено
по
наредби
судије
неспорних
дела
,
о
миразу
пок
.
Раде
,
Миша
и
његов
отац
бацају
одговорност
један
на
другог
.
Ивко
је
казао
,
да
је
његов
син
Миша
примио
нешто
мираза
,
али
то
су
—
вели
—
он
и
његова
жена
потрошили
на
своје
уживање
,
и
на
лечење
по
бањама
.
А
Миша
опет
вели
,
да
је
новац
примио
његов
отац
,
а
не
он
,
који
је
у
време
женидбе
био
врло
млад
.
Капетан
ми
је
обећао
,
да
ће
од
обојице
узети
о
томе
дефинитивну
реч
,
па
их
и
суочити
по
потреби
;
а
међутим
наредиће
,
да
се
изврши
попис
покојничиних
ствари
,
па
ће
га
послати
судији
.
Шта
даље
буде
урађено
известићу
вас
.
Од
оних
доказа
,
—
што
их
адвокат
спомиње
у
овоме
свом
писму
о
неисправности
свога
колеге
,
има
нешто
и
у
писмима
која
ћемо
овде
такође
изложити
.
Прво
гласи
:
Пожаревац
,
26
.
децембра
1890
.
Драги
Срето
,
Ивко
,
његова
жена
и
син
,
од
дужег
времена
леже
у
притвору
.
Ти
,
драги
Срето
,
знаш
,
да
су
Ивко
и
жена
му
стари
,
а
при
том
и
болесни
,
и
зато
би
требао
што
пре
и
сам
да
дело
иследиш
и
суду
их
спроведеш
.
Као
твој
искрени
пријатељ
,
а
једино
у
цељи
тој
,
да
ти
,
као
иследник
,
не
би
имао
какве
одговорности
,
—
молим
те
,
спроведи
их
што
пре
суду
,
а
ако
ти
је
могуће
,
спроведи
их
до
22
.
овога
месеца
,
те
да
не
буду
тамо
за
време
наступајућих
празника
.
Овом
приликом
,
молим
те
,
да
ово
што
ти
пишем
остане
само
код
тебе
.
Прими
искрени
поздрав
од
твога
Тимотија
.
Ево
верног
преписа
и
другога
писма
:
Пожаревац
,
28
.
децембра
1890
.
Драги
Срето
,
У
свези
мога
пређашњег
писма
,
и
по
други
пут
молим
те
да
похиташ
са
ислеђењем
по
делу
оптуженога
Ивка
Јовановића
из
Средњева
и
осталих
,
те
да
буду
што
пре
спроведени
суду
а
то
треба
да
урадиш
тим
пре
што
је
Ивко
болестан
,
те
да
не
умре
тамо
у
затвору
,
и
онда
би
хрђаве
последице
наступиле
за
тебе
лично
,
као
иследника
.
Прими
искрени
поздрав
од
твога
Тимотија
.
Знајући
добро
положај
што
је
Тимотије
заузимао
у
овоме
процесу
,
и
очекујући
да
његов
рад
,
као
заступника
брата
убијене
Радојке
,
иде
у
прилог
тужбе
,
а
не
на
корист
оптуженика
,
—
како
се
то
види
из
ових
писама
,
—
Срета
се
задивио
кад
је
добио
оно
прво
писмо
.
Кад
доби
и
оно
друго
,
он
се
реши
да
оба
пошаље
капетан
-
Јови
,
или
ономе
другом
адвокату
његовом
;
јер
,
ћутати
и
даље
чинило
му
се
,
да
би
то
била
нека
врста
учешћа
у
издајству
,
што
га
чини
један
адвокат
према
своме
клијенту
.
Тај
лажан
положај
Тимотијев
,
нагнао
га
је
међутим
,
да
обрати
већу
пажњу
на
даље
понашање
његово
,
и
уверио
се
у
брзо
:
да
је
фамилија
оптужених
,
обећала
му
добру
награду
за
услуге
ове
врсте
,
па
му
већ
нешто
и
дала
унапред
.
ВИ
.
Суђење
Концем
јануара
1891
.
Срета
је
завршио
истрагу
и
окривљене
спровео
суду
у
Пожаревац
.
Из
тужбе
његове
,
и
из
решења
судског
,
којим
су
оптуженици
стављени
под
суд
и
у
притвор
,
—
а
Стојадин
и
у
оков
,
—
види
се
,
у
колико
су
истрагом
,
продуженом
у
Градишту
,
приновљени
докази
против
оптуженика
,
а
у
колико
су
опет
,
појачани
они
,
што
су
још
у
Средњеву
били
на
брзу
руку
прибављени
.
Но
ми
те
основе
из
тужбе
иследникове
и
решења
судског
,
нећемо
сада
излагати
овде
,
почем
ће
се
они
претресати
исцрпно
при
суђењу
.
За
20
.
март
био
је
одређен
први
претрес
код
пожаревачког
суда
,
за
судско
извиђење
и
пресуђење
овога
злочина
.
Још
у
очи
тога
дана
,
у
Пожаревцу
се
осетила
необична
живост
.
Осим
чланова
велике
породице
Станине
и
Ивкове
,
—
који
су
се
искупили
били
са
свих
страна
,
—
било
је
више
од
стотине
сведока
,
позваних
од
стране
суда
.
Међу
њима
је
било
:
како
оних
који
су
оптуженике
теретили
на
ислеђењу
код
полицијске
власти
;
тако
и
оних
,
на
које
су
се
оптуженици
позивали
ради
своје
одбране
;
па
најзад
и
оних
,
који
су
били
„
присутни
сведоци
“
при
испитима
оптуженика
и
сведока
код
иследне
полициске
власти
.
Осим
тога
,
дошла
је
била
,
из
просте
радозналости
,
и
велика
гомила
људи
из
Средњева
и
околине
његове
.
Све
механе
пожаревачке
биле
су
препуне
народа
и
из
њих
се
чујаше
непрекидна
врева
,
која
се
утишала
тек
око
поноћи
.
Дошао
је
био
и
г
.
Ј
.
А
.
из
Београда
,
као
бранитељ
оптужене
Стане
и
сина
Мише
.
Говорило
се
,
да
му
је
положена
у
напред
„
округла
сума
“
,
много
већа
од
оне
прве
,
коју
је
добио
био
раније
,
кад
је
ишао
у
Градиште
да
„
расматра
“
акте
ислеђења
,
приликом
кад
су
оптужени
стављени
били
у
притвор
.
Онај
новац
,
који
је
Миша
донео
био
из
Пеште
за
продате
свиње
,
ма
да
је
износио
на
десетину
хиљада
динара
,
није
био
довољан
;
те
је
зет
његов
Иван
,
отерао
био
,
на
недељу
дана
пред
претрес
,
још
један
повећи
чопор
свиња
у
Пешту
,
продао
га
тамо
на
брзу
руку
,
и
сад
су
опет
имали
на
расположењу
знатне
суме
,
потребне
им
за
„
уређивање
ствари
“
.
Поред
београдског
адвоката
,
бив
.
министра
„
господина
Јоце
“
,
узели
су
били
за
бранитеље
још
два
адвоката
пожаревачка
,
и
сваки
је
од
њих
добио
по
3000
динара
„
форшуса
“
.
Да
би
се
могло
разумети
,
на
шта
је
кућа
Ивкова
могла
утрошити
око
тридесет
хиљада
динара
,
треба
споменути
још
и
то
:
да
за
свих
пет
дана
(
претрес
је
трајао
четири
дана
,
али
је
на
дан
раније
морало
бити
,
још
с
вечера
,
све
у
Пожаревцу
)
,
нико
од
сељака
,
ни
у
једној
механи
,
није
ништа
плаћао
,
без
обзира
на
то
:
да
ли
су
то
сведоци
,
који
су
пред
полицијском
влашћу
теретили
оптужене
;
или
су
то
они
,
на
које
су
се
оптуженици
позвали
,
да
„
обеснажују
и
обарају
основе
подозрења
противу
њих
постојеће
“
;
да
ли
су
то
они
који
,
су
дошли
из
радозналости
или
најзад
,
сељаци
из
других
села
,
који
су
се
по
каквом
свом
послу
нашли
случајно
у
Пожаревцу
.
По
пожаревачким
,
механама
,
онима
где
одседају
сељаци
,
—
јело
се
и
пило
,
колико
је
и
шта
је
ко
хтео
.
Механџије
нису
тражили
новац
ни
од
кога
,
јер
им
је
казато
да
,
после
свршеног
претреса
,
поднесу
само
рачун
,
који
ће
им
се
одмах
исплатити
.
На
породичном
већу
,
на
коме
су
били
сви
зетови
и
све
ћери
Станине
,
закључено
је
било
,
да
се
то
тако
ради
,
т
.
ј
.
да
се
чине
ови
трошкови
;
јер
се
рачунало
:
да
ће
они
сведоци
,
који
су
позвати
и
најмљени
да
бране
оптуженике
,
чинити
то
са
више
заузимања
;
а
они
,
који
су
их
теретили
код
полиције
,
да
ће
,
ако
не
баш
порећи
своје
раније
исказе
,
а
оно
бар
изменити
их
и
ублажити
толико
,
да
постану
у
очима
судија
лабави
и
сумњиви
.
„
Овде
је
у
питању
њихов
живот
и
слобода
,
али
је
тако
исто
у
питању
име
и
част
свију
нас
осталих
и
наше
деце
,
и
онда
,
нека
иде
све
имање
бестрага
“
,
рекао
је
један
од
највиеђних
чланова
фамилије
.
Па
тако
се
и
радило
.
Ваљало
је
спасавати
име
породице
,
а
за
то
,
никаква
жртва
није
могла
бити
велика
ни
скупа
.
20
.
марта
,
већ
око
8
сахати
пре
подне
дугачки
,
доста
мрачни
ходници
пожаревачког
суда
,
били
су
препуни
света
,
и
сеоскога
и
варошкога
.
Жагор
је
био
тако
велики
да
су
пандури
судски
—
по
заповести
коју
су
добијали
од
председника
,
—
почесто
давали
опомене
да
се
лакше
говори
.
У
„
великом
заседању
“
где
се
држе
само
поротска
суђења
,
сада
изузетно
,
(
ма
да
има
да
суди
редовни
суд
)
заселе
су
судије
,
око
9
сахата
пре
подне
,
за
велики
поротички
сто
.
На
њиховим
лицима
огледала
се
збиља
и
неко
достојанство
,
које
долази
само
собом
код
људи
,
кад
осете
да
пред
њима
стоји
важан
,
тежак
задатак
,
чије
решење
изазива
тако
велико
,
опште
интересовање
.
Председник
суда
био
је
спречен
,
те
је
ово
суђење
имао
да
руководи
најстарији
(
по
положају
)
судија
.
То
беше
млад
,
угледне
спољашности
човек
,
једва
да
је
имао
40
година
,
познат
са
своје
тачности
и
преданости
на
послу
,
и
правилних
погледа
на
високу
и
свету
дужност
судије
.
Пошто
су
судије
и
деловођа
заузели
своја
места
,
-
„
председавајући
“
удари
у
звонце
и
нареди
пандуру
,
који
се
појави
на
вратима
,
да
позове
државног
тужитеља
.
За
тим
се
чу
поново
његова
гласна
наредба
:
„
пусти
приватног
тужиоца
и
његове
заступнике
;
пусти
и
браниоце
и
сроднике
оптужених
“
.
Пошто
су
дотични
ушли
у
дворану
и
заузели
своја
места
,
—
председавајући
нареди
да
се
пусти
и
„
публика
“
,
која
беше
налегла
на
улазак
и
притисла
га
тако
,
да
се
једва
могаху
отварати
врата
;
Пандур
отвори
и
друго
крило
врата
,
те
светина
у
маси
покуља
у
дворану
,
и
испуни
је
у
часу
.
Председавајући
напомену
,
да
од
сведока
не
сме
ни
један
ући
,
док
не
буде
позват
,
те
ако
је
и
од
њих
који
ушао
с
гомилом
,
позива
га
да
се
удаљи
.
За
тим
,
достојанственим
,
јасним
гласом
нареди
:
„
нека
се
доведу
из
притвора
оптуженици
...
Стојадину
нека
се
скине
оков
“
.
У
дворани
,
у
којој
беше
преко
четири
стотине
душа
,
настаде
некакав
чудесан
тајац
!
Чинило
се
,
да
се
сваки
из
ове
огромне
масе
света
труди
да
устави
чак
и
дах
свој
.
Чуло
се
лепо
,
чак
до
на
други
крај
ове
простране
дворане
,
како
шкрипи
перо
по
рапавој
судској
„
концепт
артији
“
,
на
којој
деловођа
исписиваше
заглавље
записника
судског
,
које
се
,
увек
бележи
овако
:
„
рађено
20
.
марта
1891
.
год
.
,
“
и
т
.
д
.
па
онда
на
средини
:
„
протокол
претреса
по
кривици
“
и
т
.
д
.
Отворише
се
врата
,
и
на
њима
се
појави
,
висока
,
крупна
,
импозантна
појава
Станина
.
Она
беше
сва
у
црнини
,
са
црном
шамијом
преко
главе
.
За
часак
застаде
на
прагу
,
те
своје
крупне
,
црне
очи
превали
најпре
лево
на
судијски
сто
,
па
онда
десно
на
густу
гомилу
слушалаца
.
За
тим
подиже
главу
више
но
обично
и
ступи
у
дворану
поузданим
кораком
,
идући
ка
месту
,
које
јој
судски
послужитељ
показа
,
а
на
коме
беше
намештена
„
оптуженичка
клупа
“
.
Осим
бледила
на
лицу
,
и
модрине
под
очима
,
све
остало
на
њој
беше
у
реду
,
онако
,
као
и
док
беше
у
положају
силне
и
богате
домаћице
,
док
држаше
у
чврстој
руци
све
конце
велике
своје
породице
и
пространог
имања
.
За
Станом
иђаше
Миша
,
погурен
,
преплашен
,
блед
,
непоуздана
хода
,
држећи
у
рукама
оба
пеша
свога
кратког
капута
,
преко
бедара
затегнута
.
Он
се
припи
бојажљиво
уз
Стану
а
ноге
му
од
колена
на
ниже
дрхтаху
,
што
се
опажало
по
треперењу
широких
му
ногавица
на
панталонама
.
За
Мишом
уђе
Стојадин
и
стаде
крај
Мише
.
То
беше
сељак
око
35
година
,
средњег
раста
,
широких
плећа
и
снажног
састава
.
За
Стојадином
се
затворише
врата
судске
дворане
.
У
публици
се
осети
неко
мало
,
тихо
комешање
.
Многи
се
дизаху
на
прстима
и
погледаху
на
врата
очекујући
да
уђе
и
четврти
оптуженик
,
Ивко
.
Погледаху
за
тим
на
оптуженичку
клупу
,
мислећи
да
је
,
мож’да
,
ушао
неопажен
,
раније
.
Али
,
Ивка
ни
тамо
пе
беше
.
„
Шта
је
са
старцем
“
питаху
се
узајамно
они
из
публике
који
нису
знали
,
да
је
Ивко
,
на
неколико
дана
пред
претрес
,
умро’о
у
болници
казненог
пожаревачког
завода
,
куда
је
био
одведен
,
кад
је
у
апсани
судској
био
оболео
.
Кад
су
и
оптуженици
били
ту
,
—
стојећи
мирно
испред
оптуженичке
клупе
,
лицем
према
судском
столу
,
—
председавајући
удари
у
звонце
па
онда
отпоче
са
нарочитим
званичним
нагласком
говорити
:
„
по
кривици
Стојадина
Рајчића
,
тежака
;
Стане
,
удове
Ивка
Јовановића
;
и
Мише
И
.
Јовановића
,
трг
.
из
Средњева
,
који
су
оптужени
због
хотичног
убиства
са
предомишљајем
,
а
који
су
решењем
овога
суда
,
стављени
за
то
дело
под
суд
и
у
притвор
,
—
одређен
је
за
данас
коначни
судски
претрес
,
ради
пресуђења
овога
злочина
.
Са
овим
оптуженицима
био
је
стављен
под
суд
,
за
исто
ово
дело
,
и
Ивко
Јовановић
,
муж
оптужене
Стане
,
а
отац
оптуженога
Мише
;
али
,
како
је
Ивко
пре
неколико
дана
умр’о
,
—
то
,
по
§
.
17
.
казн
.
суд
.
пост
.
има
сад
да
престане
свако
даље
извиђење
и
суђење
његове
кривице
.
Објављујем
да
почиње
претрес
кривице
осталих
оптуженика
“
,
—
продужаваше
председавајући
свечаним
гласом
—
и
у
име
суда
позивам
оптужене
:
да
говоре
,
шта
буду
имали
у
своју
одбрану
,
само
онда
кад
добију
реч
;
да
одговарају
на
питања
,
која
им
суд
буде
постављао
,
јасно
и
разговетно
;
да
говоре
само
истину
,
што
им
може
служити
на
олакшицу
њихове
кривице
;
и
,
да
ни
чим
не
кваре
ред
на
претресу
;
иначе
,
по
праву
које
ми
даје
закон
,
уклонићу
их
из
заседања
,
па
и
без
њихова
присуства
претрес
и
суђење
продужити
.
Пошто
је
и
публици
објавио
да
ће
свакога
,
који
би
,
било
говором
,
било
знацима
одобравања
или
неодобравања
,
или
чиме
год
кварио
ред
,
удаљити
из
дворане
,
—
он
рече
оптуженицима
да
седну
,
па
онда
позва
државног
тужитеља
да
прочита
„
државну
тужбу
“
.
Кроз
свечану
тишину
која
владаше
у
овој
дворани
,
пуној
народа
,
чујаше
се
монотоно
читање
државног
тужиоца
,
слично
капању
стреје
,
кад
пада
ситна
једноставна
киша
,
или
кад
окопни
снег
на
крововима
.
Од
времена
на
време
,
судија
,
—
државни
тужилац
,
—
прекидаше
читање
да
би
одахнуо
,
па
онда
продужаваше
,
опет
истим
гласом
и
на
исти
начин
,
како
је
и
почео
.
У
тужби
се
,
укратко
,
описиваше
дан
,
време
и
начин
на
који
је
извршено
убиство
,
и
излагаху
се
по
реду
докази
,
који
стоје
против
оптуженика
,
као
извршилаца
дела
.
Тужбу
је
државни
тужилац
завршио
тражењем
;
да
се
сва
три
оптуженика
казне
двадесетогодишњом
робијом
,
почем
нема
,
ни
сведока
очевидаца
,
ни
признања
оптужених
,
да
би
се
могли
казнити
смрћу
.
Пошто
су
дали
своју
реч
:
приватни
тужилац
,
брат
убијене
Раде
,
и
његови
заступници
,
—
председавајући
рече
:
нека
устане
оптужени
Стојадин
Рајчић
.
Стојадин
се
диже
по
војнички
,
са
рукама
право
низасе
опуштенима
.
Ти
си
,
Стојадине
,
оптужен
,
да
си
извршио
убиство
над
Радом
женом
оптуженога
Мише
.
Чуо
си
тужбу
државног
тужиоца
и
у
њој
доказе
,
који
се
износе
против
тебе
,
као
извршиоца
овога
убиства
.
Ако
си
ти
то
одиста
учинио
,
позивам
те
,
у
име
суда
,
да
покажеш
праву
истину
:
кад
си
,
како
си
,
на
коме
месту
,
и
са
киме
си
у
друштву
одузео
живот
покојници
.
Наста
тишина
,
коју
после
неколико
секунада
прекиде
Стојадин
речма
:
„
ја
нисам
убио
газдарицу
Раду
;
за
то
дело
ја
ништа
не
дознајем
“
.
Председавајући
му
излагаше
један
по
један
основ
из
тужбе
,
који
га
терети
,
стављајући
му
,
после
свакога
,
питање
:
шта
на
то
питање
има
да
одговори
.
„
Ништа
ја
за
то
не
дознајем
,
господине
председниче
“
,
одговараше
Стојадин
,
на
свако
питање
;
а
на
последње
:
има
ли
још
шта
да
каже
у
своју
одбрану
,
Стојадин
одговараше
да
се
може
заклети
на
сто
еванђеља
,
да
он
није
убио
Раду
,
и
моли
суд
да
га
пусти
из
апса
,
у
коме
„
на
правди
Бога
лежи
“
.
Председавајући
рече
Стојадину
да
седне
па
онда
позва
оптужену
Стану
да
устане
.
Стана
се
усправи
.
Руке
беше
саставила
на
појасу
тако
,
да
су
јој
прсти
десне
били
испреплетени
са
прстима
леве
руке
.
Оба
палца
изнад
сплета
прстију
,
обртаху
јој
се
махинално
један
око
другог
;
а
тај
положај
руку
и
радњу
палаца
,
прекидаше
само
онда
кад
јој
је
требало
да
обрише
зној
са
чела
.
Госпођо
Стано
,
рече
председавајући
,
шта
имате
ви
да
наведете
у
своју
одбрану
,
против
оних
доказа
у
тужби
,
које
се
мало
час
чули
а
који
вас
означују
као
саучесника
у
убиству
ваше
снахе
Раде
?
Не
дао
Бог
да
сам
то
учинила
,
одговараше
Стана
поузданим
гласом
.
Проклети
да
су
они
који
ме
опадају
,
и
који
хоће
да
упропасте
моју
кућу
и
моју
децу
.
Председник
постави
Стани
ово
питање
:
Ваш
дућански
момак
Никола
тврди
,
да
је
17
.
октобра
прошле
године
,
у
вече
,
кад
је
затворио
дућан
и
магазу
,
дао
кључеве
,
као
и
обично
,
пок
.
Ради
.
Те
кључеве
сутрадан
дали
сте
му
ви
,
пре
,
но
што
се
знало
да
је
Рада
мртва
,
и
пре
но
што
сте
,
отворили
врата
њене
одаје
.
Је
ли
то
истина
што
Никола
казује
;
и
ако
је
истина
,
онда
како
сте
могли
ви
те
кључеве
дати
,
кад
су
они
требали
да
буду
у
Раде
?
„
Јесје
,
“
да
су
кључеви
били
код
мене
и
да
сам
их
ја
дала
Николи
да
отвори
дућан
,
-
одговараше
Стана
тихо
,
са
прекидањем
;
али
,
биће
да
Никола
греши
,
да
их
је
дао
Ради
,
већ
мора
бити
,
да
их
је
дао
мени
,
кад
су
код
мене
и
били
„
јутре
“
.
Ви
сте
први
сазнали
да
је
Рада
мртва
.
Покажите
суду
,
како
сте
то
сазнали
и
шта
сте
после
тога
радили
?
Па
шта
имам
имам
да
покажем
?
Ја
сам
о
томе
питана
у
Средњеву
и
у
Градишту
.
Шта
сам
знала
ја
сам
тамо
показала
,
и
то
је
,
ваљда
,
записано
.
Председавајући
позва
једнога
од
судија
и
овај
читаше
њене
исказе
код
полицијске
власти
.
На
првом
испиту
,
у
Средњеву
,
казала
је
:
да
је
17
.
октобра
у
вече
,
она
изишла
за
момцима
,
кад
су
ови
пошли
на
спавање
у
своју
собу
,
-
која
није
у
истој
авлији
,
-
и
за
њима
капију
закључала
;
да
је
у
јутру
(
18
.
октобра
)
кад
је
пошла
да
их
избуди
и
упути
на
рад
,
капију
нашла
закључану
и
откључала
је
;
да
је
по
том
лупала
на
прозор
собе
Радине
да
је
пробуди
-
јер
је
већ
било
прошло
време
,
кад
она
обично
устаје
,
-
па
,
како
јој
се
Рада
није
одазвала
,
ни
после
подужег
лупања
на
прозор
,
-
она
се
„
чисто
поплаши
“
,
да
јој
снаха
не
буде
умр’ла
;
те
је
с
тога
позвала
мужа
свог
,
Ивка
,
и
онда
,
подрумским
кључем
отворила
предсобље
,
па
из
овога
,
кроз
врата
собна
,
која
нису
била
закључана
,
ушла
с
Ивком
у
собу
,
у
којој
су
нашли
Раду
,
мртву
на
кревету
,
„
са
главом
на
патосу
“
;
и
,
да
ништа
од
ствари
у
соби
Радиној
„
није
фалило
“
.
На
испиту
код
полицијске
власти
од
4
.
и
5
.
јануара
1891
.
показала
је
:
да
је
Раду
нашла
на
кревету
„
ничице
“
лежећу
,
покривену
јорганом
као
да
спава
,
са
рукама
низ
кревет
опуштеним
;
и
да
је
,
тек
кад
је
с
ње
дигла
јорган
,
видела
да
је
мртва
.
Кад
је
о
томе
суочавана
са
Ивком
,
који
је
тврдио
да
је
глава
убијене
била
на
патосу
и
кад
јој
је
Ивко
то
казао
у
очи
-
она
одговорила
:
„
па
може
бити
да
је
и
тако
како
Ивко
каже
“
.
На
испитима
од
4
.
и
5
.
јануара
,
рекла
је
још
и
то
:
да
је
оне
ноћи
кад
је
убиство
извршено
из
собе
Радине
однесено
,
-
украђено
:
два
дијамантска
прстена
,
један
златан
медаљон
са
минђушама
и
резервни
кључеви
од
собе
;
и
овим
је
исправила
своју
реч
од
18
.
октобра
,
када
еј
тврдила
била
,
да
није
ништа
украђено
.
Пошто
су
прочитани
и
сви
остали
њени
искази
код
полицијске
власти
,
председавајући
позва
је
да
објасни
разлику
у
исказима
,
и
да
каже
право
стање
ствари
.
Стана
одговори
,
да
је
онако
како
је
показала
на
другом
испиту
код
полиције
,
а
на
то
:
да
је
Раду
одиста
нашла
на
кревету
,
покривену
јорганом
;
да
је
са
ње
јорган
дигла
и
тек
онда
је
видела
,
да
је
Рада
мртва
.
И
пред
судом
сада
тврђаше
да
су
,
одиста
,
из
Радине
собе
однесене
оне
ствари
,
које
је
код
полиције
именовала
.
На
питања
председавајућег
,
одговарала
је
да
подрумски
кључ
отвара
боље
врата
предсобља
,
но
онај
прави
,
који
је
по
убиству
нађен
на
прозору
;
да
се
Рада
њиме
више
и
служила
;
и
,
да
су
Рада
и
Миша
,
кад
оду
на
спавање
,
увек
и
„
засунули
“
-
зариглали
врата
предсобља
,
због
тако
рђавог
кључа
.
Пошто
је
Стана
изјавила
,
да
нема
ништа
више
да
каже
,
председавајући
јој
рече
да
седне
,
па
пнда
позва
Мишу
да
устане
.
Миша
се
тромо
подиже
с
клупе
.
На
питања
одговараше
дршћућим
гласом
и
тако
тихо
,
да
се
једва
чуло
.
Све
што
је
одговарао
,
сводило
се
на
то
,
да
је
он
био
у
Пешти
,
и
да
не
зна
ништа
за
ово
убиство
његове
жене
.
У
Пешти
је
добио
депешу
од
зета
Тана
којом
га
је
позивао
да
дође
одмах
јер
је
Рада
погинула
.
За
сведока
Васу
Марковића
,
који
га
терети
да
је
се
,
по
доласку
из
Пеште
,
у
зору
,
састајао
са
Стојадином
и
да
је
с
њиме
водио
разговор
о
убиству
—
рекао
је
,
да
то
Васа
казује
из
мржње
и
освете
,
јер
га
је
он
једном
приликом
тукао
.
Пошто
су
прочитани
искази
Мишини
,
пред
иследником
,
и
он
изјавио
да
нема
шта
више
да
говори
,
председавајући
рече
му
да
седне
,
па
онда
приступи
испитивању
сведока
.
Пуна
три
дана
,
и
пре
,
и
после
подне
,
трајало
је
испитивање
сведока
,
од
којих
многи
или
нису
знали
ништа
сведочити
;
или
су
сведочили
ствари
које
су
биле
тако
споредног
значаја
,
да
су
остале
без
свакога
утицаја
на
пресуђење
дела
.
Најзад
било
је
чак
и
таквих
,
који
су
сведочили
о
фактима
и
догађајима
,
који
нису
имали
апсолутно
никакве
везе
са
овим
делом
.
Падало
је
у
очи
,
да
је
велики
број
тих
и
таквих
сведока
био
међу
онима
,
на
које
су
се
оптуженици
позивали
за
своју
одбрану
.
Онима
од
слушалаца
,
којима
је
непознато
шта
бива
код
судова
и
какве
се
радње
развијају
,
—
од
тренутка
,
кад
се
оптуженици
ставе
под
суд
и
у
притвор
,
па
до
претреса
,
—
чинило
се
чудновато
и
нису
могли
да
појме
:
зашто
су
оптуженици
позивали
читаву
војску
таквих
сведока
,
који
им
нису
могли
ништа
користити
за
одбрану
,
а
који
су
,
међутим
,
увећавали
само
,
и
иначе
огромне
трошкове
што
ће
пасти
на
њих
у
сваком
случају
.
Но
то
бива
,
готово
редовно
код
свих
криваца
;
јер
,
као
што
се
дављеник
и
за
сламку
хвата
,
тражећи
спаса
,
тако
и
кривци
лаћају
се
и
најбезначајнијих
ствари
а
зову
сведоке
,
често
само
за
то
,
да
их
је
више
на
број
,
с
надом
да
ће
,
мож’да
,
и
то
олакшати
им
положај
и
судбину
.
Изишло
би
се
из
оквира
који
је
обележен
,
и
облика
који
је
дат
овоме
спису
,
ако
би
се
овде
излагали
сви
искази
сведока
,
по
реду
,
по
коме
су
они
(
сведоци
)
пред
судом
испитивани
.
Нарочито
би
било
излишно
морити
читатеље
излагањем
оних
исказа
,
који
су
,
као
вредећи
материјал
,
употребљени
и
исцрпно
анализирани
били
:
и
у
оптужби
државног
тужитеља
и
заступника
прив
.
тужитеља
;
и
у
одбрани
бранилаца
оптужених
;
и
у
пресуди
.
—
А
са
тим
актима
ваљаће
,
свакојако
,
да
буду
упознати
читатељи
.
Но
има
неколико
сведоџаба
које
се
,
по
закону
,
нису
могле
узимати
у
мериторну
оцену
суда
,
ни
утицати
на
изрицање
пресуде
;
али
,
које
могу
бити
од
интереса
за
читатеље
,
јер
ће
допринети
да
слика
овога
мучкога
убиства
—
о
коме
је
се
дуго
говорило
у
читавом
једном
округу
,
а
које
је
на
се
обраћало
пажњу
и
даље
околине
,
—
буде
што
потпунија
,
кад
се
,
поред
главних
момената
,
ставе
,
и
они
споредни
,
што
чине
потребну
позадност
слике
.
Те
и
такве
сведоџбе
,
ма
да
се
њима
није
могла
признавати
од
стране
судова
,
ни
каква
правна
вредност
и
значај
,
—
оне
ће
ипак
пред
читаоцима
,
као
кроз
густу
копрену
,
изнети
неколико
силуета
у
тајанственој
перспективи
,
до
које
није
могла
продрети
пуна
светлост
ни
полицијске
,
ни
судске
истраге
.
Те
ће
сведоџбе
,
као
оно
сенке
и
полусенке
на
каквој
лепој
,
мајсторској
слици
,
учинити
да
јаче
засветли
и
одскочи
оно
,
што
је
на
слици
главно
и
видно
.
Ево
без
икаква
коментарисања
неколико
таквих
,
верно
копираних
сцена
и
сведоџаба
пред
судом
:
1
.
Кад
је
дошао
био
на
ред
сведок
Живота
Марјановић
,
—
који
је
код
иследне
полицијске
власти
сведочио
,
да
је
тужена
Стана
пред
њиме
обелодањивала
своју
мржњу
према
пок
.
Ради
,
—
он
покуша
да
порече
ту
своју
сведоџбу
.
Али
,
кад
један
од
судија
на
позив
председавајућег
,
прочита
његов
ранији
исказ
;
и
,
кад
му
се
постави
од
стране
суда
питање
:
зашто
је
,
и
на
првом
,
и
на
свима
доцнијим
испитима
код
полиције
,
другојаче
казивао
—
он
се
узврпољи
и
поче
немирно
избацивати
у
напред
,
час
десну
час
леву
ногу
.
Стаде
кашљуцати
и
пљуцкати
;
и
,
ма
да
је
неколико
пута
упињао
се
и
хтео
нешто
да
рекне
,
могло
се
чути
само
муцање
.
Најзад
обори
очи
земљи
,
скопча
шаку
шаком
па
заћута
.
Прошао
је
читав
минут
а
Живота
не
проговори
ни
речи
.
Кроз
апсолутну
тишину
,
која
овлада
у
овој
дворани
,
чуло
се
како
пуцкају
жглавкови
Животиних
прстију
,
које
он
грчевито
стезаше
и
нервозно
ломљаше
.
Кошуља
од
дебелог
ћетеновог
платна
,
која
му
допираше
до
испод
колена
,
тресла
се
на
њему
као
суви
листак
на
тополи
.
Он
подиже
десну
руку
,
те
два
прста
тисну
између
гуше
и
огрлице
,
која
му
се
сад
чињаше
толико
узана
да
му
сметаше
слободном
дисању
.
У
један
мах
посрну
и
тада
левом
руком
дохвати
се
за
чело
.
Изгледало
је
као
да
ће
да
се
сруши
на
под
.
Али
,
он
пође
мало
у
напредак
,
ка
судијском
столу
,
па
застаде
и
усправи
се
;
пусти
живо
обе
руке
низасе
па
,
пошто
подиже
нагло
главу
и
упре
очи
право
у
судије
,
он
опучи
говорити
гласно
и
одсечно
:
„
није
вајде
,
и
ако
сам
још
у
кући
и
служби
њиховој
,
не
могу
да
лажем
!
Онако
је
било
у
истини
,
како
сам
и
код
г
.
Срете
писара
казао
.
Газдарица
Стана
одиста
је
предамном
рекла
,
да
мрзи
Раду
као
кучку
и
да
не
може
очима
да
је
гледа
.
То
је
било
баш
на
неколико
дана
пред
убиство
“
.
Лажеш
злотворе
,
цикну
Стана
.
Мир
госпођо
,
—
опомену
је
председавајући
,
—
кад
дође
на
вас
ред
,
казаћете
шта
имате
.
2
.
Јован
Костић
,
такође
слуга
код
оптужене
Стане
,
исказао
је
пред
судом
своју
сведоџбу
овако
:
„
ја
сам
онога
јутра
био
у
штали
,
кад
дође
к
мени
стара
газдарица
и
рече
ми
:
ходи
Јоване
да
видиш
шта
је
са
нашом
Радом
,
падала
у
фрас
па
се
сва
изгребла
.
Потрчао
сам
одмах
у
собу
где
је
лежала
,
и
кад
сам
видео
како
изгледа
ја
јој
рекох
,
„
море
мани
газдарице
,
какав
фрас
;
ова
је
жена
удављена
зар
не
видиш
?
“
Ја
то
тек
изустих
,
кад
стара
газдарица
цикну
на
мене
речма
:
„
убио
те
мој
лебац
,
што
ме
опадаш
“
.
Овај
сведок
показао
је
још
и
то
,
како
су
га
,
Никола
момак
дућански
и
неки
Јован
Стојковић
из
Царевца
,
на
десетину
дана
пред
претрес
судски
,
нудили
новцем
и
учили
да
сведочи
у
корист
оптужених
;
а
кад
им
је
он
рекао
да
не
може
под
старост
грешити
душу
;
они
су
му
запретили
да
о
томе
разговору
њиховоме
са
њиме
не
говори
никоме
ништа
,
јер
ће
бити
убијен
ако
се
што
о
томе
чује
.
Најзад
,
потврдио
је
и
то
пред
судом
:
да
га
је
тужена
Стана
,
опет
некако
на
скоро
пред
убиство
,
питала
једном
приликом
,
да
ли
би
јој
он
могао
набавити
неку
траву
„
мурећеп
“
.
Рекао
јој
је
да
не
зна
где
се
та
трава
може
наћи
,
али
је
у
себи
мислио
:
што
ли
ће
јој
та
трава
,
за
коју
је
он
слушао
да
је
отровна
?
3
.
Миља
удова
Богдана
Миловановића
из
Камијева
,
сведочила
је
пред
судом
:
да
је
пок
.
Рада
,
с
пролећа
те
године
,
долазила
њеној
кући
и
жалила
јој
се
,
како
ју
је
муж
Миша
омрз’о
много
због
неке
женске
из
Шувајића
,
па
је
њу
,
Миљу
,
молила
да
јој
Шврача
што
,
е
да
би
могла
мужа
себи
повратити
.
4
.
Милосав
Јовановић
из
Средњева
,
сведочио
је
:
да
је
једног
дана
,
на
скоро
пред
убиство
,
био
у
дућану
туженога
Мише
ради
пазара
.
Миша
није
био
ту
,
него
само
момци
.
У
један
мах
тужена
Стана
упаде
нагло
у
дућан
(
из
кујне
која
је
до
дућана
)
и
плачући
говораше
као
за
себе
:
„
мој
син
друга
нема
...
,
с
браћом
пије
...
,
ја
сам
га
заробила
“
.
А
пошто
је
мало
постојала
у
дућану
плачући
,
махнула
је
руком
и
рекла
:
„
али
нека
,
ја
ћу
га
и
одробити
“
;
па
онда
,
вратила
се
нагло
од
куда
је
и
дошла
,
залупив
јако
врата
за
собом
.
5
.
Испитиван
је
пред
судом
и
Тане
,
зет
тужене
Стане
.
Он
је
показао
:
да
је
18
.
октобра
добио
цедуљу
од
старца
у
којој
му
јавља
да
је
Рада
умрла
;
и
,
да
је
о
томе
депешом
известио
одмах
,
и
МИшу
који
је
био
у
Пешти
,
и
брата
пок
.
Раде
који
је
био
у
Алексинцу
.
На
питање
суда
,
рекао
је
,
да
се
не
сећа
какве
су
садржине
биле
депеше
,
јер
ни
старац
њему
није
био
јавио
узрок
смрти
Радине
.
Кад
је
упита
,
у
које
је
доба
дана
јавио
власти
,
он
одговори
,
да
је
то
учинио
између
8
и
9
сахата
у
јутру
.
На
суочењу
са
среским
капетаном
,
Тане
остаде
при
томе
,
да
је
он
већ
између
8
и
9
сахата
дошао
к
њему
и
јавио
му
;
док
капетан
тврђаше
:
да
је
то
било
тек
око
11
сахата
;
и
,
да
он
дотле
није
ништа
знао
о
убиству
,
о
коме
је
добио
званичан
извештај
од
суда
општине
Средњевске
тек
после
,
пошто
је
Тане
отишао
од
њега
из
капетаније
.
6
.
Миљко
Јовић
из
Браничева
,
исказао
је
пред
судом
ову
своју
интересну
сведоџбу
:
са
Настасом
Животићем
,
својим
сељаком
,
он
је
,
17
.
октобра
,
терао
на
двојим
волујским
колима
,
неку
грађу
и
цреп
из
Раброва
за
Браничево
.
Омркли
су
још
у
путу
,
далеко
испред
Средњева
тако
,
да
кад
су
стигли
пред
Средњевску
механу
,
ноћ
је
била
у
велико
.
Како
је
дувао
доста
јак
и
оштар
западни
ветар
с
кишом
,
те
им
није
било
могуће
продужити
пут
по
мрачној
ноћи
и
рђаву
времену
,
то
су
се
решили
били
,
да
заноће
ту
,
па
да
се
пред
зору
,
крену
даље
за
Браничево
.
Учини
им
се
,
да
ће
им
бити
згодније
,
ако
пређу
преко
пута
од
механе
,
кући
и
дућану
пок
.
газда
Ивка
,
како
због
тога
што
би
тако
и
они
и
стока
били
заклоњени
од
ветра
,
који
са
запада
дуваше
;
тако
и
с
тога
,
што
испред
дућана
беше
широка
стреха
,
подупрта
дебелим
растовим
стубовима
,
која
би
их
штитила
од
кише
.
Прешав
тако
дућану
газда
Ивковом
,
они
су
искошкали
волове
,
покрили
их
крпама
,
што
их
за
тај
циљ
носе
на
колима
,
и
положили
им
сена
задости
.
За
тим
су
поседали
на
праг
дућански
,
и
пошто
су
се
прихватили
и
заложили
пројом
,
и
сиром
што
су
у
торби
имали
,
полегали
су
с
једне
и
друге
стране
каменога
прага
,
наслонивши
главе
на
исти
.
Настас
је
убрзо
заспао
,
а
ја
сам
,
—
гласила
је
даље
сведоџба
Миљкова
—
бацио
се
био
у
неке
мисли
о
кући
и
једином
синчићу
,
који
је
,
при
поласку
моме
од
куће
,
остао
био
нешто
слабуњав
и
кењкав
.
На
улици
не
беше
нигде
ни
кога
.
Нигде
,
па
ни
у
механи
преко
пута
,
ни
зрачка
светлости
,
нити
се
чула
где
жива
душа
.
Миљко
причаше
даље
,
да
је
,
наслоњен
тако
главом
на
тврди
камени
праг
,
лежао
од
прилике
један
читав
сахат
,
кад
му
се
учини
да
чује
некакав
глас
,
који
беше
налик
на
очајни
врисак
одраслијег
детета
или
жене
,
а
који
допираше
до
њега
из
даљине
,
и
,
као
из
неке
дубине
.
Тај
врисак
као
да
се
понови
,
па
онда
наста
опет
глува
тишина
,
кроз
коју
се
чуло
„
наједно
“
хркање
његовога
друга
.
Њега
обузе
неки
страх
,
коме
ни
сам
није
могао
да
даде
објашњења
.
Хтеде
да
буди
Настаса
,
који
с
друге
стране
прага
слатко
спаваше
;
али
му
дође
на
ум
,
да
му
неби
знао
казати
узрок
зашто
га
је
будио
,
јер
и
сам
мишљаше
:
да
је
оно
,
можда
,
запиштало
му
уво
;
или
,
да
је
то
био
глас
какве
ноћне
тичурине
,
јер
у
ноћи
има
свакојаких
сатвари
и
немани
.
Могло
је
проћи
после
тога
још
толико
,
за
колико
би
човек
могао
лаганим
кроком
прећи
две-три
дужи
њиве
,
кад
из
сокачића
,
у
који
се
са
главнога
друма
улази
одмах
поред
саме
куће
Ивкове
,
помоли
се
човек
широких
плећа
,
са
шубаром
на
глави
,
набијеном
до
ушију
.
Пошто
је
на
самом
углу
заостао
мало
и
испитујући
поглед
бацио
лево
и
десно
,
прешао
је
опрезно
,
крупним
корацима
,
преко
широка
друма
,
угибајући
коленима
а
погнут
унапред
,
па
тако
ушао
у
општинску
авлију
,
на
којој
је
местимице
била
разваљена
заграда
.
Миљка
је
то
још
више
узнемирило
,
те
је
скочио
и
пробудио
Настаса
,
показујући
му
руком
рога
човека
,
који
,
баш
у
тај
мах
,
промицаше
између
општинских
кошева
и
улазаше
у
воћњак
,
у
коме
се
наскоро
изгуби
у
помрчини
.
И
Настас
је
потврдио
,
да
га
је
Миљко
пробудио
и
обратио
му
пажњу
на
човека
,
који
им
је
обојици
,
изгледао
сумњив
.
Оба
су
пак
тврдила
,
да
је
тај
човек
,
по
стасу
и
држању
,
био
налик
на
оптуженога
Стојадина
кога
сад
гледају
пред
судом
,
а
који
им
је
и
код
полиц
.
власти
показиван
.
У
зору
,
сутра
дан
,
кренули
су
се
са
овога
места
;
а
када
су
тога
дана
,
пошто
су
стигли
у
Браничево
,
чули
у
механи
да
је
оне
ноћи
погинула
снаха
газда
-
Ивкова
,
они
су
онда
причали
,
шта
су
те
ноћи
чули
и
видели
,
па
је
то
дошло
од
некуд
и
власти
до
зања
,
те
кад
су
позвати
били
да
сведоче
,
показали
су
и
онда
овако
,
као
и
ово
сад
пред
судом
.
7
.
Анђа
,
кћи
Боге
Стевановића
,
девојка
од
деветнајест
година
,
показала
је
своју
сведоџбу
овако
:
да
је
она
друговала
и
лепо
живела
са
Достом
,
ћерком
Рајка
Живковића
из
Средњева
.
Једном
приликом
,
пред
Св
.
Илију
,
Доста
јој
причала
,
како
је
тужени
Стојадин
донео
јој
био
једнога
дана
пет
дуката
од
Мише
,
да
купи
сукњу
за
Св
.
Николу
;
а
у
исто
време
донео
јој
и
поруку
његову
да
га
чека
,
па
ће
је
он
узети
за
жену
.
Она
је
упитала
свога
оца
и
матер
,
да
ли
да
прими
тај
новац
,
па
кад
су
јој
они
рекли
да
новац
не
треба
да
прими
,
—
јер
Миша
који
има
живу
жену
,
не
може
њу
узети
,
—
она
је
онда
новац
вратила
Стојадину
.
Ускоро
после
тога
,
Стојадин
јој
је
опет
донео
од
Мише
две
банке
,
но
она
је
од
тога
примила
само
три
динара
,
а
друго
је
остало
код
Стојадинове
жене
.
Причала
јој
је
Доста
и
то
,
како
ју
је
једном
приликом
,
кад
је
пролазила
поред
дућана
,
свратио
био
отац
Мишин
,
пок
.
Ивко
,
те
је
терао
да
пише
по
хартији
,
коју
је
пред
њу
ставио
био
,
говорећи
да
хоће
да
види
какав
јој
је
рукопис
,
јер
је
чуо
да
је
добро
писмена
.
8
.
Сведоџбу
своје
ћери
Анђе
,
потврдио
је
пред
судом
под
заклетвом
,
и
Анђин
отац
Бога
,
јер
је
Доста
на
његово
питање
,
и
њему
причала
,
да
јој
је
тужени
Миша
,
преко
Стојадина
,
слао
паре
и
поруке
да
га
чека
,
док
се
он
са
својом
женом
не
разведе
или
је
не
„
склони
“
.
Значајан
је
исказ
овога
Боге
и
о
томе
;
да
му
је
,
после
убиства
пок
.
Раде
,
неки
Обрад
Јовановић
из
Вуковића
,
причао
,
да
је
он
једном
приликом
,
док
је
био
у
служби
код
тужене
Стане
,
возио
пок
.
Раду
у
Арнаутпоповац
,
некој
врачари
.
У
путу
Рада
му
се
жалила
како
се
боји
Стојадина
,
који
не
избија
од
неко
време
из
њихове
куће
и
води
непрестано
неке
разговоре
на
само
са
њеном
свекрвом
.
„
Све
се
бојим
,
да
ће
ме
тај
Стојадин
изести
јер
ме
нешто
страшно
гледа
и
мери
“
,
говораше
му
тада
Радојка
,
па
га
склопљеним
рукама
мољаше
да
пази
Стојадина
и
да
је
чува
од
њега
,
а
она
ће
му
за
то
добро
платити
.
И
он
је
,
одиста
,
од
тога
дана
обраћао
пажњу
на
Стојадина
.
Но
,
наскоро
после
тога
,
њега
је
Стана
отпустила
из
службе
без
икаква
повода
.
Све
му
се
чини
,
да
је
то
било
због
тога
,
што
је
опазила
да
он
чува
Раду
и
брине
се
за
њену
сигурност
.
Тај
Обрад
испитан
је
за
тим
пред
судом
,
али